Učenje stranog jezika nije bauk. Naročito ne slovenačkog. Pored toga što su nam jezici slični veliki broj Slovenaca razume i, do neke mere, govori srpski jezik. Opet na tu sličnost ne treba se previše oslanjati, jer ona često može da zavara i da osujeti naše namere da temeljno naučimo slovenački.
„Ma sve oni razumeju“ ili „Govori srpski da te ceo svet razume“ funkcioniše određeno vreme: tokom poseta, kraćih poslovnih ili akademskih boravaka, u tranzitu. Međutim, ako planiraš duži boravak u Sloveniji ili da se trajno nastaniš u ovoj zemlji, učenje jezika je „must“.
U daljem tekstu pokušaćemo da ti skrenemo pažnju na najčešće greške koje naši ljudi prave kada govore slovenački bez adekvatnog učenja jezika.
Čuvaj se „lažnih prijatelja„
Ovo se naravno ne odnosi na ljude, već na identične reči u slovenačkom i srpskom koje imaju različito značenje. Nije problem u tome što možeš da ispadneš smešan(a), jer su naše omaške u govoru uglavnom simpatične sagovornicima čiji jezik pokušavamo da naučimo.
Opasnost vreba u tome da ne budeš shvaćen(a) u situacijama u kojima nema „sve vreme ovog sveta“ na raspolaganju da objasniš svoje potrebe kao na primer, u Upravnoj enoti prilikom regulisanja boravka, ili u zdravstvenim ustanovama, ili na fakultetu kada polažeš ispit kod strogog profesora koji može ne zna srpski tako dobro.
Evo nekoliko primera „lažnih prijatelja“ na koje treba da obratiš pažnju:
- Kaditi – (SR: širiti dim tamjana / SLO: pušiti cigaretu)
- Beseda – (SR: svečani govor / SLO: reč)
- Trgovina – (SR: privredna delatnost / SLO: prodavnica, prodajni objekat)
- Vreme – (SR: hronološko vreme ili vremenske prilike / SLO: isključivo vremenske prilike)
Nije „nas dvoje“ već „midva“
Osim po mnoštvu dijalekata na mali broj govornika (7 glavnih i oko 50 pojedinačnih na 2,5 miliona ljudi), slovenački jezik krasi jedna gramatička osobenost koje se zove – dvojina. Kako već možeš da naslutiš dvojina u slovenačkom jeziku je oblik koji označava tebe i još jednu osobu, dok se lična zamenica „Mi“ koristi isključivo za grupu ljudi.
Ako na primer kažeš: „Mi smo šli v kino“ a pritom misliš na sebe i još jednu osobu, sagovornik može da pomisi da se radi o nekoliko ljudi. Nije kardinalna greška, ali trošiš vreme na dodatno objašnjavanje da se ne radi o grupnoj poseti, već odlasku sa prijateljom ili prijateljicom.
I bez vokativa se može
Za razliku od srpskog slovenački jezik jedan padež manje – vokativ. Pa ako nekom prijatelju malo koriguješ ime dozivajući ga: „Borute!“ (umesto „Borut!) nećeš napraviti veliku grešku.
Ali ako kažeš: „Sem bil v hotelima.“ umesto „sem bil v hotelih“ – hoćeš. I ne samo što praviš grešku već rizikuješ da ne budeš neshvaćen(a). Ovo se naročito odnosi na komunikaciju sa mlađom slovenačkom populacijom koja ne zna i ne razume nijanse našeg jezika, kao njihovi roditelji.
Problem je u tom što, oslanjajući se na sličnost jezika, upadaš u „zamku automatizma“. Deklinacije u slovenačkim i srpskim padežima nisu iste što se najbolje vidi u prethodnom primeru.
Temeljno učenje – jedini pravi put
Sličnosti slovenačkog i srpskog jezika mogu da budu prednost, ali i prepreka. Što pre prihvatiš da slovenački nije neka čudna verzija srpskog, pre ćeš početi temeljno da učiš i praviš manje grešaka u komunikaciji. Postoji mnogo načina da se jezik nauči: gledanje televizije i podkasta, aplikacije za učenje stranih jezika, druženje sa Slovencima. Ali najefikasnije je ipak sistemsko učenje u organizovanoj grupi koju vodi iskusan profesor lingvista. Prijavi se na onlajn kurs slovenačkog jezika i izbegni sve zamke sličnosti.
